Главна страна
Сјајан чланак
The Supremes (транскр. Супримс) била је америчка дјевојачка пјевачка група и главни клијент Мотаун рекордса током 1960-их. Основана као The Primettes (транскр. Прајметс) у Детроиту (Мичиген, САД) године 1959, група The Supremes је била комерцијално најуспјешнија од свих у Мотауну, а до дан-данас је остала најуспјешнија америчка вокална група, са 12 синглова на првој позицији на листи Billboard Hot 100. Већину ових хитова написао је и продуцирао Мотаунов главни тим за писање пјесама и њихову продукцију, Холанд—Дожер—Холанд. На свом врхунцу средином 1960-их, пјевачице групе The Supremes су биле ривалке Битлсима по свјетској популарности, а тврди се и да је њихов успјех омогућио мејнстрим каријеру за будуће афричкоамеричке ритам и блуз и соул музичаре.
Чланице-оснивачице Флоренс Балард, Мери Вилсон, Дајана Рос и Бети Макглоун, све становнице јавног стамбеног насеља „Брустер—Даглас” у Детроиту, формирале су The Primettes као сестринску групу Прајмсима (са Полом Вилијамсом и Едијем Кендриксом, који су касније промијенили име у Темптејшонси). Барбара Мартин је замијенила Макглоунову 1960, а група је сљедеће године као The Supremes потписала уговор са Мотауном. Мартинова је напустила групу почетком 1962. године, а Росова, Балардова и Вилсонова су наставиле да пјевају као трио.
Током средине 1960-их, The Supremes је остварио мејнстрим успјех са Росовом као фронтменком групе. Предсједник Мотауна Бери Горди мл. је 1967. године преименовао групу у Diana Ross & the Supremes, а Балардову замијенио са Синди Бердсонг. Росова је 1970. године напустила састав како би започела соло каријеру, а замијенила ју је Џин Терел, у моменту када се име групе враћа на првобитно The Supremes. Након 1972. године, постава се мијењала нешто чешће; Линда Лоренс, Шери Пејн и Сузеј Грин постају чланице бенда током средине 1970-их. Група се расформирала 1977. године, након 18 година постојања.
Добар чланак
Грејс Патриша Кели (енгл. Grace Patricia Kelly; Филаделфија, 12. новембар 1929 — Монте Карло, 14. септембар 1982) била је америчка глумица која је, удајом за кнеза Ренијеа III, 18. априла 1956, постала Грејс, кнегиња од Монака. Године 1999. Амерички филмски институт поставио ју је на 13. позицију листе 100 највећих филмских звезда свих времена.
Грејс Кели сматра се једном од највећих икона филма и моде свих времена. Глумачку каријеру отпочела је улогама у позоришту и на телевизији, а 1951. остварила је и своју прву улогу на великом платну у филму Четрнаест сати. За своје улоге освојила Златни глобус за најбољу споредну глумицу, Оскара за најбољу главну глумицу и Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму. Келијева је била позната и као муза британског редитеља Алфреда Хичкока, са којим је снимила неколико филмова. У априлу 1956. године Грејс Кели се удала за Ренијеа III, кнеза од Монака, након чега је напустила глумачку каријеру. Пар је добио троје деце — Каролину, Алберта и Стефани. 13. септембра 1982, враћајући се у Монако из Француске заједно са кћерком Стефани, Келијева је доживела мождани удар и изгубила контролу над воланом. Преминула је дан касније, а сахрањена је 18. септембра.
Изабрани списак
Били Вајлдер (1906—2002) био је аустријски режисер. Вајлдер је у почетку наставио каријеру у новинарству након што је био инспирисан америчким филмским журналом. Радио је за аустријски часопис Die Stunde и лист Die Stundeу Бечу, а касније за немачке листове Berliner Nachtausgabe, и Berliner Börsen-Courier у Берлину. Његов први сценарио био је за немачки неми трилер The Daredevil Reporter (1929). Вајлдер је побегао у Париз 1933. након успона Нацистичке партије, где је корежирао и написао сценарио француске драме Mauvaise Graine (1934). Исте године, Вајлдер је напустио Француску на броду РМС Аквитанија да би радио у Холивуду, упркос томе што је слабо знао енглески. У Холивуду је имао вишедеценијску успешну каријеру.
Као признање за свој рад, Вајлдер је добио АФИ-јеву награду за животно дело, награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), награду за животно дело Удружења америчких режисера, Меморијалну награду Ирвинга Г. Талберга, Награду Лаурел за сценаристичко достигнуће и награду за животно дело Удружења америчких продуцената. Двострука обмана, Булевар сумрака, Неки то воле вруће и Стан су укључени у највеће америчке филмове АФИ свих времена.
Вести
- 13. септембар — На Пештеру је одржана војна вежба Победник 2026. Војска Србије први пут je приказала дејство ратних робота (на слици), као и дејство нових вишецевних ракетних система Вампир и Пулс.
- 9. септембар — Ванредни парламентарни избори у Србији расписани су за 25. октобар 2026.
- 7. септембар — Генерал Ратко Младић сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
- 6. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије је освојила бронзу на Европском првенству у Турској пошто су у мечу за треће место победиле селекцију Пољске резултатом 3 : 1.
- 5. септембар — Одржана је 14. Београдска парада поноса.
- 1. септембар — Репрезентативка Србије у бацању копља Адриана Вилагош оборила је рекорд Медитеранских игара после преокрета у финалу у Таранту.
- 29. август — Бирачи на Исланду су кроз референдум одбили да наставе преговоре о приступању ЕУ суспендоване 2013, са исходом 47% : 53%.
На данашњи дан
- 1219 — Проглашена аутокефалност српске цркве чији је први архиепископ постао Свети Сава (на слици).
- 1812 — Француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву.
- 1829 — Закључен Једренски мир између Османског царства и Русије по коме је 1830. Кнежевина Србија добила аутономију, а Грчка независност.
- 1939 — Хеликоптер „ВС-300“ руског конструктора Игора Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет.
- 1959 — Совјетска сонда Луна 2 се срушила на Месец и постала први људских руку дело које је стигло до њега.
- 1960 — У Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор.
- 1975 — У Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао „Ноћну стражу“, једну од најцењенијих Рембрантових слика.
Да ли сте знали?
- … да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
- … да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
- … да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
- … да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?
- … да je тренутак стварна јединица времена и износи 1/100 секунде?
- … да Јапан има преко 200 укуса Кит кет чоколадице?
- … да је прва конференција Покрета несврстаних одржана од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 618.696 корисника отворило налог, а од тога је 1.585 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице